"Било је некада доба, када је потрошач сам израђивао себи потребне предмете. Потрошач је сам градио лук и стреле, сам плео рибарске мреже, сам сукао ужа, и сам шио себи одело од животињских кожа. Када је радио, он је размишљао о предмету који је израђивао. Његове побуде нису биле да ради нешто, што би изгледало да служи, већ да ради оно, што ће стварно бити од користи и за употребу. У овим побудама није било ничега уображеног. Није било ни разлога за то. На против, сви су разлози били за то, да из руку да што бољи рад. Док је човек радио, он је мислио на примену дотичног предмета који је израђивао. Његова фантазија је ишла испред рада. Он се радовао замисли; радовао се проналаску бољих и савршенијих средстава; радовао се што ће бољу ствар дати из руку; радовао се пре свега игри своје фантазије. То је било пре много хиљаде година. Духовни развитак људскога рода напредовао је тада. Наш предак, који је седео на ивици какве шуме, крај своје колибе, и дубио ступу за туцање жита, вршио је врло смишљен и узвишен посао.
Хиљаде поколења је дошло на свет и нестало. Ручни рад, који значи духовну способност, достигао је такву висину, да су људи више израђивали, него што су могли потрошити. Тако се развили стручњаци и специјалисти. Али је ипак преовлађивала потрошња као обичан првобитни повод за производњу. Тај принцип, тако здрав и природан, вечит је. Мислити на потребу, којој је предмет намењен, на службу, коју је за потрошача имао вршити, остало је предање, које се никада није могло утрти. Тако је живела до у Средњи век идеја обожавања стваралачког рада. Њоме запојен, занатлија се осећао срећним и узвишеним. Свој рад је изводио по једном духовном плану, који га је сваким даном, када је радио, чинио све бољим човеком.
Занатлије тринаестог столећа, премда су израђивали ствари које су другима продавали, ипак су били ближе оној првобитној побуди непосредне службе којом су инспирисани. Спекулативна мисао о профиту још није била замутила главе занатлија. Занатлија и уметник био је на својим мислима на израђеном предмету и на радости коју ће осећати онај који га буде употребио. Људски дух се даље развијао. Рад је био тесно везан са великим етичким принципима. Пре свега људи су налазили радости у своме раду и израђивали су корисне и лепе ствари. Они су певали када су радили.
До прве половине деветнајестог столећа осећао се утицај старих занатлијских идеала и у европској индустрији. Мисао се зауставила, али није пропала. Разлог за производњу је био стварати ствари које су и лепе и корисне."
Хиљаде поколења је дошло на свет и нестало. Ручни рад, који значи духовну способност, достигао је такву висину, да су људи више израђивали, него што су могли потрошити. Тако се развили стручњаци и специјалисти. Али је ипак преовлађивала потрошња као обичан првобитни повод за производњу. Тај принцип, тако здрав и природан, вечит је. Мислити на потребу, којој је предмет намењен, на службу, коју је за потрошача имао вршити, остало је предање, које се никада није могло утрти. Тако је живела до у Средњи век идеја обожавања стваралачког рада. Њоме запојен, занатлија се осећао срећним и узвишеним. Свој рад је изводио по једном духовном плану, који га је сваким даном, када је радио, чинио све бољим човеком.
Занатлије тринаестог столећа, премда су израђивали ствари које су другима продавали, ипак су били ближе оној првобитној побуди непосредне службе којом су инспирисани. Спекулативна мисао о профиту још није била замутила главе занатлија. Занатлија и уметник био је на својим мислима на израђеном предмету и на радости коју ће осећати онај који га буде употребио. Људски дух се даље развијао. Рад је био тесно везан са великим етичким принципима. Пре свега људи су налазили радости у своме раду и израђивали су корисне и лепе ствари. Они су певали када су радили.
До прве половине деветнајестог столећа осећао се утицај старих занатлијских идеала и у европској индустрији. Мисао се зауставила, али није пропала. Разлог за производњу је био стварати ствари које су и лепе и корисне."
Преузето из:
др Џемс Питер Ворбас
др Џемс Питер Ворбас
"Задружна демократија"
Нема коментара:
Постави коментар