Хлеб наш насушни дај нам данас...

Као што не говоримо Оче мој, тако не говоримо ни хлеб мој. Отац је заједнички свима синовима Божјим, и дарови Очеви су заједнички. Ово је први морално-економски принцип за друштвено уређење; морални јер признајемо, да је хлеб од Бога, и економски, јер хлеб што Бог даје припада свима.

Хлеб наш насушни просимо ми од хлебодавца Оца небесног. Зашто је речено насушни? Зато да би били скромни и не тражили никакав луксуз. Наше телесне потребе треба да ограничимо на оно што је најнеопходније, по речи апостолској: "а кад имамо храну и одећу, овијем да будемо довољни" (I Тим. 6, 8). Јер луксуз упропашћује тело, упропашћује душу, упропашћује целога човека. Ово је други морално-економски принцип; морални, јер нас штити од луксуза и покварености; економски, јер хлеб треба да стигне за све нас.

 Преузето са: Serbian Cafe

Дај нам данас. Зашто просимо од Бога хлеб само за данас? Зато што сутра можемо не бити у овоме животу. Зато што знамо да нисмо ми господари живота него Створитељ наш. Још и зато, да би се тргли од нагомилавања непотребног богатства за неизвесно сутра а остављали браћу своју гладну данас. Гладнога нахрани, жеднога напој, нагога одени. Ове заповести Божје не може нико испунити ко из страха за сутрашњицу гомила више од најпотребнијег. Ово је трећи морално-економски принцип; морални, јер се бар њиме ослобађамо брига које је Творац узео на себе; економски, јер спречава данас глад једних спречавајући нагомилавање за сутра других. У ове три речи изречена је већа и боља друштвено-економска наука него у многим ученим књигама и фантастичним теоријама. А што је главно ова друштвено-економска наука има моралну подлогу и ауторитет божански, што сав остали свет нема.

Извор: Владика Николај Велимировић: "Оче наш"

Преузмите контролу над властитим финансијама

Како бисте постигли циљ да кроз економску кризу прођете са смешком, време је да се приберете. Дубоко удахните, одлучите чиме се више нећете замарати и уместо тога бавите се активностима које вас радују и помажу вам да напуните батерије.

Прво што ваља учинити је избацити све сувишно из свог живота, решити се баласта, непотребних ствари које вам црпе енергију и троше време. Крајње је време и да начините списак онога што више никада не требате поновно купити, саветује енглеска списатељица Јанет Стреет-Портер у својој књизи 'Не дај да те се**оње поразе'.

Сигуран посао ствар је прошлости. Уместо кукања, треба се помирити с тиме да ћете морати мање трошити како бисте можда чак успели и нешто ситно уштедети за случај да све пође по злу и останете без посла. То није никаква казна, требало би вас радовати ако што боље искористите своју зараду. Но морате бити реалистични у вези количине времена и труда које можете посветити штедњи да вам не дозлогрди и не постане контрапродуктивно.

Како уштедети?

Морате посветити мало времена томе да израчунате колико новца зарађујете и какви су вам трошкови – што може бити мало компликованије. Морате прикупити све рачуне у једном месецу (или три ако неке рачуне плаћате квартално), размотрити на шта све трошите и поделити трошкове у категорије: основне, попут станарине или кредита, горива и рачуна, износа којег сваке недеље трошите на храну, трошкове превоза и телекомуникација.

Направите попис луксуза попут нових ципела, ЦД-а, парфема и одлазака у кафиће. На крају ћете имати бољу слику о томе можете ли на неким стварима уштедети, колико месечно можете издвојити за ствари које вам нису нужне, попут козметике, одеће, књига и ДВД-а.

Планирајте уштедети неки мањи износ за дугорочне циљеве попут одмора и поклона. Зараду држите на једном рачуну, отворите други за све трајне налоге и режијске трошкове и трећи на који ћете сами себи сваке недеље исплаћивати малу плату. То ће бити ваш џепарац. Све то звучи пуно компликованије него што у ствари јесте.

Отворите трајне налоге на кредитној картици како бисте избегли плаћање затезних камата због кашњења у плаћању, без обзира на то колико мали износ био.

Преузмите контролу над куповином

Елиминишите онај импулсиван очајнички чин када купите нешто у паници и због тога се увалите у дуг који сте могли избећи. Кад је реч о куповини хране, можете куповати на два начина: трајне основне намирнице куповати на велико, а кварљиву робу куповати једном недељно за готовину. Вино можете набавити у дисконту у који можете отићи једном у два месеца. Клоните се прескупе дизајнерске козметике – препарате за косу, шминку и козметику купујте у супермаркетима и дрогеријама.

Ако једете изван куће, можете уштедети пијући кућно вино и воду из чесме. Нађите се с пријатељима одмах након посла и једите рано навече (пре 19 сати), кад већина локала можда има неку јефтину понуду.

Исеците кредитне картице

Ако сте стварно одлучни у томе да не прекорачите буџет, можете користити кредитне картице али одредите јако низак кредитни лимит, а ако вам понуде његово повећање, одбијте. Користите само једну кредитну картицу – тако ћете уштедети на чланарини – или користите искључиво дебитне картице.

Трошење изазива снажну зависност и потребне су године да се од њега одвикнете. Наметнули су нам уверење да нам је потребна требамо нова одјећа, нове торбе и нове ципеле како бисмо импресионирали људе. Верујте ми, каже Janet Street-Porter, они их уопште не примећују. Нови руж за усне имаће посве потпуно исти ефекат.

Сваког дана урадите неку ситницу да уштедите новац и спаваћете као беба!

Извор: Rast.rs

Задруге, еснафи, штедња и молитва

 ЗАДРУГЕ

"Средњи систем код Срба састојао се у томе, да постоји лична и колективна имовина. Сваки човек има своју личну имовину било као наслеђе, било као тековину, а уз то користи се и колективна имовина. Колективне имовине постојале су у селу и у граду. То су биле сеоске и градске утрине. По селима постојале су прво фамилијарне или џематске утрине, потом сеоске па општинске утрине. Један и исти човек могао се користити и џематском и сеоском и општинском утрином. Још се могао користити и четвртом колективном својином, а то су биле државне утрине и шуме.

Уз то је по селима постојала и кошевска храна. Сеоски кошеви какве смо ми запамтили, били су огромни, много већи него кошеви највећег газде у селу, и било их је не један него неколико. Разрезом скупљана је храна о јесени од свих имућнијих сељака и тиме су кошеви пуњени. Идућег пролећа – јер пролеће је најтеже за сиромашног сељака – из тих кошева узимало се и делило онима који немају храну. Што би претекло с тим се располагало овако: Ако би година понела берићетом, претек би се продавао у корист нове кошевске хране, а ако би се видело да ће летина обманути, онда би се жито у кошевима чувало за исхрану оних који немају. То је био српски сеоски систем."

ЕСНАФИ

"По градовима пак били су еснафи. Сваки еснаф је имао своју покретну и непокретну имовину и своје еснафске касе. Приходом од те имовине издржавала се сиротиња дотичног еснафа. Узмемо за пример абаџијски еснаф. Тај еснаф је имао своју непокретну и покретну имовину. Ако би се неки члан тога еснафа разболео или ако би имовно посрнуо, помаган је из еснафског прихода по решењу управе еснафске. Ако би умро у сиромаштини а оставио децу, еснафска управа је била дужна постарати се да та деца изуче занат, да се одрже и издрже док не дођу до мајсторског права. А кад стигну до мајсторског права, еснаф их је позајмицом помагао да отпочну своју радњу. Ако би еснаф био слаб, да своју сиротињу издржи и одржи, помагат је од градске општине. А уз то још не треба заборавити, да је постојала и градска утрина, где је сваки грађанин могао напасати своје краве или козе, које су чували општи чобани за све. Одгонили их на пашу и враћали на мужу. Не заборави, Теодуле, да је сваки имућнији еснафлија тестаментом остављао целу имовину, ако није имао деце, или део своје имовине своме еснафу у сврху издржавања сиромашних еснафлија.

Овакав економски строј код Срба био је прожет скроз духом хришћанске човечности и узајамне људске одговорности, по савести а не по спољашњој сили и притиску. И при таквом строју сваки човек се осећао слободним човеком а не робом. Јер је постојала индивидуална и колективна својина. Онај ко је изгубио сву личну својину, било због неког свог порока или невештине, ипак је имао ослонца у колективној својини. Није отсецан од људског друштва, нити се осећао беспомоћан и излишан. Помогнут колективном имовином, он је увек живео надом, да ће моћи доћи и до личне имовине. За картеле богаташа није се знало, нити за глад сиромаха. Морам ти рећи, да је Србин увек презирао човека који нема ништа, мада га је помагао и хранио. Презирао је онога, који није имао ништа, а мрзео је онога ко има исувише. То је српска црта карактера од вајкада."

ШТЕДЊА

"Још ти морам рећи, да је пост код Срба био значајан економски фактор. Пост као уздржљивост од јела челичио је карактер и у исто време значио штедњу. А пост је од Бога заповеђен, као услов спасења. Зато је Бог благосиљао народ који је постио. Људи који су запамтили патријархално време код Срба могу посведочити, да је у то време народ са мање био ситији и задовољнији него у наше време са много више, али без поста. Храна која је могла бити довољна за тридесет лица кад се постило, данас је једва довољна за десет лица. Ипак су оних тридесет били здравији и снажнији и задовољнији, него ових десет у наше време. Тако је Бог благосиљао наше претке због поста. А с нама који не постимо бива оно што је речено Јеврејима: „Јешћете али се нећете наситити.“"

ПОРОДИЧНЕ ЗАДРУГЕ

"Велике породичне задруге код Срба биле су уствари мале хришћанске комуне. Заједничка је била имовина, заједнички круг, заједничка трпеза, заједнича молитва. Слога и јединство у тим задругама нису се одржавали само крвним сродством. Постојао је још један чинилац, важнији од крви, па кад је овај чинилац ослабио, крв није била у стању да одржи јединство задруге ни да спречи распад тих дивних породичних комуна. То је онај исти чинилац, који је без обзира на крв, држао и ону прву хришћанску комуну у Јерусалиму.

Тај моћни чинилац јесте хришћанска вера и хришћанска моралност. Страх од Бога и стид од људи. Визија небеског света и свест о блиској смрти, која је значила не свршетак живота за навек, него почетак једног новог живота, зависног од људских дела на земљи. Када је тај чинилац ослабио, онда се у задругама појавила она два позната зла, која одувек подгризају и руше сваку људску заједницу; непоштење и неповерење. Скоро сто година опирале су се српске породичне задруге – те мале цркве, мале хришћанске комуне – да их она два црва не разоре. Но мало по мало па су подлегле, и остале су у сећању народа као слатка вилинска прича, која се са болом прича и препричава."

Преузето из:

Свети Николај Жички:

"Средњи систем"