Митарство седмо

Седма стража још црњих демона 
За себичност истјазују душу, 
За себичност и за среброљубље, 
За тврдичлук према сиротима, 
За сувишно збирање новаца, 
За ненужно стицање имања 
Докле други од глади грцају 
И сузама дане залевају -
Све ће душа видет поновљено,
И познати све грехове своје,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли вере и кајања,
Немадне ли страха ни молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
Ако л' има страха и молитве,
Милосрђа и благе кротости -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.

Митарство осмо

Осма стража још црњих демона 
Што за лихву истјазују душу, 
За интерес узиман од зајма, 
За богатство лихвом згомилано 
А на штету малих и сиротих, 
Што по нужди зајам узимају 
И по нужди интерес плаћају. -
Све ће душа видет поновљено,
Све ће чути од црних демона
А пред лицем Божијих ангела,
И стид ће је као пламен пећи,
Но с тог места не може утећи,
Док се душа нечим не оправда
И грехове своје не искупи.
Немадне ли душа оправдања,
Немадне ли других добрих дела,
Немадне ли вере и кајања,
Немадне ли страха и молитве,
Немадне ли самопрезирања,
И праштања туђих прегрешења
У кротости и смирености -
Душа себе оправдати неће,
Нит корака навише крочити,
Но у крило пада демонима:
У ноћ страшну, у ноћ без свитања,
У дом плача, вечног шкргутања.
Ако л' има других добрих дела,
Ако л' има вере и кајања,
Ако л' има страха и молитве,
Ако л' има самопрезирања
И праштања туђих прегрешења
У кротости и у смирености -
Тад се душа у висину диже,
Узношена Божјим ангелима.